Dve starice žive u osami u brdima Istočne Bosne. Njihova svakodnevica, ispunjena poslovima u polju i u skromnom domaćinstvu, naoko tegobna, zapravo je slika jednostavnog, čistog života, njihove duboke međusobne bliskosti i povezanosti sa prirodom koja ih okružuje.

Novosađanin Branko Ivatović bio je jedan od najboljih snimatelja jugoslovenske kinematografije. Izvrsni direktor fotografije snimio je mnoštvo značajnih domaćih filmova i televizijskih ostvarenja, radio je i u inostranstvu, a njegov bogati i raznovrsni snimateljski opus ostaće trajno zabeležen kao vredan doprinos istorijatu jugoslovenskog filma druge polovine dvadesetog veka. „Zaostavština majstora“ predstaviće gledaocima život i stvaralaštvo našeg istaknutog filmskog radnika, koji je od osnivanja TV Novi Sad bio zaposlen u toj medijskoj kući.

Matija Štifanić je dvanaestogodišnjak, koji želi da se suoči sa jednom pričom iz prošlosti. Njegova prabaka, Milka Menjak Štifanić, kao partizanka je dospela u Aušvic prvim ženskim transportom 7. jula 1943. godine sa teritorije Nemačke okupacione zone u Srbiji. Matija nije imao priliku da je upozna, ali je pročitao njene memoare. On je prvi u porodici, koga je prabakina priča zainteresovala toliko da je poželeo da je istraži, pa pripremu donatorsku izložbu, na kojoj pokušava da sakupi novac za odlazak u Aušvic. Crteži nisu samo njegov lični doživljaj memoara i onoga što je doživela njegova prabaka, nego i istorijski dokument stradanja u borbi za slobodu.

Isti je film metafore koji se, prikazivanjem svakodnevice osuđenika i stražara u nekoliko najvećih zatvora u Srbiji, bavi temom gubljenja identiteta pojedinca pod uticajem sistema. Uspostavljajući paralelu između zatvorskog i šireg društvenog sistema, ovaj dokumentarac istražuje relativnost ljudske slobode.
Film je snimljen u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu i Kazneno-popravnom zavodu u Nišu.