STRAST UZBURKANIH DUŠA: OAZA

Dve devojke će brzo zaboraviti koliko su bile dobre drugarice kada se sukobe zbog naklonosti istog mladića. Njihov odnos prerašće u otvorenu netrpeljivost, a trougao napet do pucanja dovešće neosetno aktere do granice iza koje zagrcnutost životom sklizne u nihilizam. Ovaj melodramatićni siže zvuči odveć poznato, međutim u drami Oaza reditelja Ivana Ikića poprima neslućene dimenzije, jer, protagonisti su pitomci ustanove za mlade sa posebnim potrebama. Redefinišući naše poimanje naturščika u igranom filmu, Marijana Novakov u ulozi Marije, Tijana Marković kao Dragana i Valentino Zenuni kao Robert u likove koje igraju unose sebe onakve kakvi zaista jesu, kreirajući realnost iznad realnosti i, paradoksalno, ali glumačka igra profesionalaca Maruše Majer i Gorana Bogdana je zapravo ta koja ovu iluziju diskretno narušava.
Reditelj Ikić je u svom prethodnom, inače debitantskom filmu Varvari iz 2015. o fudbaslkim navijačima, dao jednu od mogućih slika društvene margine, ispunjenu otpadnicima od poželjnih građanskih normi, buntovnicima sa ili bez dobrog razloga, autsajderima raznih boja. U Oazi Ikić ponovo, studioznije i umetnički hrabrije, zaviruje u socijalne prostore koji su van pažnje javnosti, terra incognita za većinu građanskog društva, koje takoreći nema ni svest o nihovom postojanju. Ali, Marija, Dragana i Robert dokazuju da su potreba za prijateljstvom, ljubavlju, slobodom, nezaustavljivi uprkos ograničenjima koje nameće institucija.
Oaza je do sada ovenčana brojnim priznanjima, a među poslednjima su i nagrada za najbolji film festivala i nagrada kritike „Nebojša Đukelić“ na ovogodišnjem FEST-u.

 

Srbija, Slovenija, Holandija, Francuska, BiH, 2020, 123 min, drama
Projekcija: Velika sala l 31. maj l 18:00 i 20:00