O nama

LIGHTBOX

 

Platforma LIGHTBOX je integralni deo Filmskog programa Doma kulture Čačak, zamišljena kao virtuelna projekciona dvorana.

LIGHTBOX prikazuje raznovrsne programe, igrane, dokumentarne, animirane, eksperimentalne filmove, nezavisnu i arthouse produkciju, sve ono što bi doprinelo kvalitetnom predstavljanju određenih filmskih umetničkih formi, kao i autorskih poetika i opusa.

Pisani komentari, kritike, recenzije, studije, polemike, kao i podkast, učiniće LIGHTBOX još otvorenijim, obuhvatnijim i zanimljivijim.

Ovaj filmski hub nestrpljivo očekuje nove saradnike.

Živimo u vremenu različitih globalnih iskušenja, pa tako i sa pandemijom koja utiče na naše (svakodnevno) ponašanje, koja limitira, donekle i redefiniše naše socijalno biće u kontekstu fizičkog prostora namenjenog okupljanju i zajedničkom gledanju filmova. Jednog dana stvari će po ovom pitanju svakako biti mnogo bolje, ali LIGHTBOX želi da postane, a i da ostane dobra navika svojih gledalaca.

 

SRBIJA.DOCS – SAVREMENI SRPSKI DOKUMENTARCI – JEDAN POGLED

 

Igor M. Toholj l Dejan Petrović l Milan Belegišanin

Aleksandra Mitrić Štifanić l Maja Novaković

Razgranato stablo srpske dokumentaristike je svake godine sve bogatije novim izdancima i produkcija dokumentarnih filmova je sve kompleksnija, pa je samim tim i ambicija da se iz nje izdvoji nekoliko autora koji na pravi način reprezentuju sve stilove, tendencije i forme sve teže izvodljiva.

U selekciji koja je pred vama, predstavljamo 5 autora različitih prosedea, životne dobi i obima stvaralačkog opusa koji su aktivni u produkcionoj, edukativnoj i prikazivačkoj delatnosti kada je dokumentarni film u pitanju.

 

Igor M. Toholj, autor je kratkog dokumentarnog eseja Kontrafaza, na temu suicidalnog beznađa u urbanim sredinama, nedavno premijerno prikazanog na 68. Martovskom festivalu. Toholj se uspešno bavi i dokumentarnom i eksperimentalnom formom, a njegov opus broji 30-ak filmova, od kojih je Tačka prekida najnagrađivaniji. Drugi film ovog autora na programu, Svedok jednog vremena, dugometražni film o jednoj prošloj epohi, univerzalno je značajan u širem društvenom i kulturološkom kontekstu za razumevanje visoke i popularne kulture bivše SFRJ koja se reflektovala na sceni i projekcionom platnu mjuzik hola i festivalskog centra kakav je Dom Sindikata. Toholj je takođe i Umetnički direktor festivala DOK, selektor dokumentarnih programa FEF Palić i drugih.

 

Dejan Petrović, nagrađivani reditelj dokumentarnih filmova i profesor filmske režije na Akademiji Umetnosti u Beogradu, predstavljen je filmom Isti. Svetsku premijeru ovaj film imao je na IDFA u Amsterdamu, kao prvi domaći kratkometražni film u takmičarskom programu jednog od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma posle više od jedne decenije, a nakon toga prikazan na tridesetak festivala na kojima je osvojio trinaest nagrada. Uspešan festivalski život filma povratio je nadu u vitalnost srpske kratke dokumentarne forme, prepoznate širom sveta, naročito u domenu alegorije i globalne metafore, koju baštini i ovaj film, na majstorski stilizovan način preispitujući pitanja ljudske slobode i identiteta. Petrović je i osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“, koji postoji već 15 godina.

 

Zaostavština majstora, biografski dokumentarac posvećen legendarnom snimatelju Ex-Yu kinematografije Branku Ivatoviću, najnoviji je film Milana Belegišanina, plodnog književnika, filmskog i pozorišnog reditelja, koji je ostavio dubok trag u našoj kulturi u sve tri oblasti stvaralaštva. Osim po preciznoj režiji i značaju teme (Ivatović je sem mnogih dugometražnih bio snimatelj i antologijskog filma Leptirica Đorđa Kadijevića), ovaj film se izdvaja i po snolikoj, sfumato fotografiji Željka Tota. Kad je u pitanju dokumentarni film, Belegišanin je najpoznatiji po tri antologijska dokumentarca, Krik, Lasta i Šaputanje života, ovenčanih nagradama tokom zlatnog doba Martovskog festivala. Belegišaninov višedecenijski rad ostavio je najviše traga u dokumentarnoj produkciji Radio Televizije Vojvodine, prepoznatljiv po specifičnoj poetici koja svoje ishodište često pronalazi u magijskom realizmu.

 

Aleksandra Mitrić Štifanić, predstavljena je debitantskim srednjemetražnim filmom Putovanje, emotivnom pričom o dvanaestogodišnjem dečaku koji se suočava sa prošlošću svoje prabake, koja je preživela Aušvic, čime se na simboličan način odaje počast za hrabrost, ideale i neprestanu borbu za slobodu čovečanstva. Rediteljka je iskusna producentkinja, umetnička direktorka festivala Prvi kadar u Istočnom Sarajevu. Njen prvi dokumentarni film dobitnik je nagrade Enter Dok na nedavno održanom festivalu DOK#3, u Kombank dvorani u Beogradu.

 

I naposletku, Maja Novaković, rediteljka svog drugog, ali prvog po dostignućima filma A sad se spušta veče, najuspešnijeg dokumentarca srpske kratke forme još od zlatnog doba Jugosovenskog dokumentarizma. Ovaj, slobodno se može reći, antologijski film, prikazan je na stotinak festivala, osvojio je brojne nagrade i kandidovan je za nagradu Oskar u kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma. Tema je svakodnevica ili žanr-scene života na selu, koje prikazuju brižnost i bliskost dve starice, u njihovim uzajamnim odnosima, kao i u odnosu prema prirodi. Ovaj poetski film ističe nematerijalnu kulturnu baštinu kroz prikaz bajalica i rituala protiv vremenskih nepogoda, grada i oluje. Rediteljka je na master studijama odseka Istorija umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nadahnuta je opusom Sergeja Paradžanova, što je i tema njenog istraživačkog rada na poslediplomskim studijama.